Nakon spekulacija u javnosti da će biti smenjen, Vlada Srbije razrešila je Veljovića sa mesta direktora policije i od 1. januara 2016. postavila ga na mesto savetnika predsednika Vlade. Razlozi za smenu nisu obrazloženi javnosti, sem navoda da je Veljović ispunio zakonski uslov za penziju, iako je po tom osnovu u penziju mogao da ode još tri godine ranije. Iako je u svom mandatu nadživeo tri ministra i četiri Vlade, Veljović se sve ređe pojavljivao u javnosti od dolaska Nebojše Stefanovića na čelo MUP-a. Stefanović je uglavnom preuzeo na sebe da javnosti predstavlja uspehe u radu policije. Ulogu vršioca dužnosti direktora do okončanja izbora novog direktora preuzeo je Vladimir Rebić, što je takođe upitno postavljenje jer se v.d. stanje koristi da bi se obezbedilo kontinuirano funkcionisanje institucije a ne da bi se prekinuo nečiji rad. Nakon što je u septembru 2016. godine raspisan konkurs, Vlada Srbije je Rebića ponovo izabrala na mesto direktora policije u punom mandatu. Postupak izbora bio je praćen u medijima i od strane stručne zajednice, budući da je izbor direktora sprovođen nakon usvajanja novog Zakona o policiji koji je trebalo da uspostavi sistem profesionalnog upravljanja kadrovima i karijernog napredovanja zaposlenih u Ministarstvu. Rebić se nije mnogo pojavljivao u javnosti dok je bio u v.d. statusu, a na sva pitanja u vezi sa radom policije tih meseci odgovarao je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i ta praksa se nastavila do njegovog povlačenja iz ministarstva.
Takozvana vedizacija ključnih funkcija prepoznata je kao jedan od mehanizama zarobljavanja države budući da su ljudi u v.d. statusu podložniji političkim pritiscima. Preuzimanje zasluga za rezultate rada policije od strane ministra i njegova izuzetna medijska vidljivost brišu granice između ministarstva i direkcije policije, dok istovremeno omogućavaju dodatnu politizaciju i urušavanje integriteta policije kroz nesmotrene izjave i manipulacije u komunikaciji sa medijima.
Izvor: Srbija.gov.rs