Na parlamentarnim izborima vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) osvojila je 188 od 250 mandata u Narodnoj skupštini Srbije, osiguravši dvotrećinsku većinu i stepen vlasti i nadmoći nad političkim protivnicima kakav nije zabeležen od vremena Slobodana Miloševića. Uprkos promeni izbornog zakonodavstva i snižavanju izbornog cenzusa sa 5 na 3 odsto, u novi saziv Skupšine, osim SNS, SPS i lista nacionalnih manjina, ušle su još dve političke koalicije stvorivši situaciju u kojoj ne postoji opozicija u parlamentu. I sama odluka o snižavanju izbornog cenzusa je doneta pred izbore, čime je prekršen demokratski princip da se izborna pravila ne menjaju u godini izbora. Izbore je obeležila niska izlaznost usled bojkota opozicije, koja je tražila pravednije izborne uslove. Primećene su nepravilnosti na pojedinim glasačkim mestima, a nedostatke izbornog procesa konstatovali su i EU i OEBS. Predsednik države dominirao je izbornom kampanjom koristeći svoju medijsku izloženost uprkos riziku od sukoba interesa. Mediji su oblikovali izborni rezultat kroz favorizovanje vladajuće partije. Izborni rezultat je potvrdio i zacementirao kompletnu političku dominaciju vladajuće strukture.
Izvori: