Zakon o policiji, usvojen 2016. godine, predviđao je organizacionu reformu Ministarstva unutrašnjih poslova, uveo karijerno napredovanje i sistem upravljanja ljudskim resursima i donekle je ojačao i Sektor unutrašnje kontrole. Zakon je donekle unapređen amandmanima u delu skupštinskog nadzora nad radom MUP-a, ali su ključni izazovi koji su prepoznati godinama unazad ostali nerešeni. To su, pre svega, nedovoljno obezbeđivanje operativne nezavisnosti i onemogućavanje političkog upliva u rad policije, što se često dešavalo u periodu pre ali i nakon usvajanja ovog Zakona.
Svega dve godine nakon usvajanja novog Zakona o policiji, Skupština je usvojila izmene i dopune ovog akta. Izmene su napravile korak unazad u oblasti upravljanje ljudskim resursima, glavnoj dobroj stvari uvedenoj Zakonom o policiji, proširujući izuzetke od zapošljavanja u MUP-u putem konkursa i na taj način povećavajući diskrecionu moć ministra da odlučuje o postavljenjima. Dodatno, policija nije jasno izdvojena kao posebni organizacioni deo u sastavu MUP-a, što predstavlja rizik od uplitanja politike u rad policije usled nejasnog razgraničenja između poslova u nadležnosti Ministarstva i direkcije policije. Izmenama je dodatno ugrožen i rad Sektora unutrašnje kontrole.
Diskreciono odlučivanje o postavljenjima i karijernom napredovanju profesionalaca u policiji otvara vrata uticaju politike kroz disciplinovanje neposlušnih i promovisanje poslušnih. Nezavisnost policije od politike stoga ostaje ključni preduslov za izgradnju integriteta i porast poverenja građana u ovu instituciju.
Izvor: N1.info